Чујем ти ја тако - биће срања у Шапцу, па реко да кренем, да се не излију хемикалије из ''Зорке'', да не буде Шабац Обреновац, да једном срби спрече срање пре него што сеахахахаха.
да.
Људи испред Сава Центра у расулу. Дошао ко зна ко с конца и с конопца. Трче, дерњају се, гурају се као да се деле јапанске трешње, улази ко где стигне, претрпавају се - општа хајдучија.
Током махом културне вожње одмах сам увидео профил људи са којима сам. Зезају се, набијени су енергијом. Надувани балони. Људи су дошли не са циљем да нешто раде организовано, него да шакама зауставе воду. Наравно, маса је увек неорганизована.
само нисам очекивао да и полиција и локални штаб буде ''маса''. Прецизније: бескорисна врећа димећих гов-.
Аутобуси стижу, изливају се људи иииииии ништа.
Чекамо на станици, првих 10 аутобуса искрцано. Нема полицајца са мегафоном. Нема војника. Нема представника штаба који распоређује људе. Истини за вољу, мени је било сумЉиво одмах у бусу то што са нама не иде 1-2 пандура и 2-3 редара и зашто се одмах не деле информације, не припремају људи.
шака присутних аутистичних полицајаца и представника штаба нам говори да чекамо. Прекасно за масу људи повучену ко зна киме која је отишла низ ко зна који јебени пут.
Агитатори одвлаче да се иде ка општини иако нам је ЕКСПЛИЦИТНО речено да јебено не мрдамо дупета са стајалишта. Једино јебено ''наређење''.
Не. Људи иду ка општини. Ваљда је то навика нас срба. Кад не ваља у земљи, слиј се у општину, дигни грла, стоко, ка прозорима и мучи. Мучи, пичка ти материна беЗкорисна, кад не знаш ни једну основну команду да послушаш.
Стижу неки аутобуси који укрцавају људе. Још чекања. Нервоза расте, неорганизованос постаје очигледна. Тада се још увек сумња само на кашњење информација и друге сличне проблеме.
Труцкамо се најзад ка неком селу у близини. Излазимо из бусева и агонија почиње. Тискамо се као стока на клање низ пут. Нико да нам се обрати. Нема униформисаних лица, пиштљки, токи-вокија, светала... само маса која се креће и сва пометња коју она са собом носи.
''Оставите џакове овде на гомилу''
''Не треба им људи горе, има их већ пуно''
''Плави! ено деру се''
Да, деру се, малоумниче, ускоро ћеш и ТИ бити разлог зашто се деру.
Најзад долазимо до места где се прави брана. Без речи закључујемо шта нам је чинити, ступамо у редове, додају се џакови. Све време је очајничка претпоставка да су људи који су већ ту - информисани - да је довољно да их копирамо.
Ланац се стално распада. Људи, говна, тискају се наниже да виде поплаву. За то су дошли. Хоће да виде људе како се даве, воду која носи кућу. Фасцинираност праисторијског човека природним стихијама. Они који не иду наниже, сморени и беспослени блеје на путу.
Њива на којој се ради ка реци је јебена каљуга. нога у влажну, растреситу земљу упада 30 сантима. Додај један џак и нећеш их извући лако.
Један мучни багер ради, средина ланца дисциплиновано стоји и чека - чека свој једини посао, а то је да додаје џакове. Али ту су ''падобранци''..
''пукла је брана, готово је!''
''еееееј шта то радите'' вичу у пролазу док се лежерно враћају са бране. Туристи.
''готово је! продани смо!''
Нема смене. Људи су исувише непоуздани, стално одлазе, прекидају рад. Оно мало што ради ради до изнемоглости и чак и тако систем пуца. Не могу да верујем да нису могли да организују 3 пандура да блеје један на почетку, други на крају и трећи у средини и шета се. Диже морал, контролише, преноси информације. Ми нисмо радна група. Ми смо руља што се тиска на сензацију. Једна трећина људи ради непрекидно, две трећине се шеткају, блеје на путу или су СКРОЗ НАЗАД КОД АУТОБУСА.
Једно радно крило трокилометарске планиране бране потпуно пуца, распада се, људи га напуштају потпуно. Неко је лагао да је пукла - пукнем га у око. Остајемо да радимо. Видимо, ако багер ради и пандур одоздо се не повлачи - нема шансе да је тако лоше. Мислим, навире вода, али није јебени цунами. Само земља више и више постаје каљуга.
3 сата рада. Ноге уморне, леђа боле од џакова тешких, из неког разлога, по 20-30 кила, ВОДЕ ЗА ПИЋЕ НЕМА. Зашто? Јер јебеш нас. Срећом, било је разборитих који су носили своју, па се издржало. Радна група људи била је сасвим солидарна и веома орна на акцију.
Око 20 до 3, или јебемлига кад ли даје се ''команда'' да је готово. Не знамо ни шта је готово. Да ли је пукло? Да ли смо помогли? Бежимо ли или идемо на заслужени одмор?
Успут гледамо људе који долазе, који блеје на џаковима, пуше и пију, гледамо надуване и пијанце. Мрзимо их. Укрцавамо се у бусеве како ко стигне. Тако је од почетка. Групе не постоје, свако је за себе. Добро, постоје групице другара. Зато су, између осталог и неорганизовани. Гледају једни друге, а не целу радну групу. Ухватио сам место у једном бусева. То је срећа коју није свако имао. Не знам како је дошло до таквог промашаја, а опет и не чуди ме много... али, доста људи је остављено. По правилу, то су људи који су били скроз напред - у каљузи.
Труцкамо се, без плана и јасне команде - за Београд. Гасим се полако јер ме тај профил људи, по правилу, смара. Нису ми смешне њихове форе, дијалози су им дебилни и Жикина династија НИЈЕ ТЕМА ЗА РАЗГОВОР.
Будим се, аутобус иде 2 на сат. Група људи пешачи испред и не помера се да аутобус прође - из протеста. Тензија расте у аутобусу.
''прегази их, свирни им!''
''Крени, склониће се они, неће да гину!'' јебем ти оца ретардираног.
''пусти нас да их бијемо-табамо-јебемо им матер''
(возачу)''Дебил! Идиот! Кретен! Уместо да крене за оним бусем, он се развлачи. Пичкица!''
Сав притисак на возачу. Ни мало разумевња од путника. Кретени испред не знам шта су мислили да постижу, али нас су сморили свакако. Долазе неки бусеви и по њих мучене и ми продужавамо пуном паром за Београд. Давим се у диму јер је људима очигледно незамисливо да се у АУТОБУСУ НЕ ПУШИ. Не схватају суптилне назнаке попут одаљавања или накашљавања. Тј. реално, схватају - боли их.
Углавном, стижемо ти ми некако у БГ и јебеш ти све.
Изградили смо, како чујем, 700нак метара бране. Да је била боља организација завршили бисмо сва 3 километра.
Срећно овима који иду у 9. Макар је ретардирани неорганизовани штаб смењен. Слика нема јер инстаграм не ради у мраку. :P Штета, радо бих сликао неке сцене.
http://www.srbijadanas.net/haos-izvestaj-sa-lica-mesta-u-sapcu/
Овај човек је ретард и треба га обесити за муда на бандери - одмах после и поред оних профитера - генија који су продавали хлеб, воду, чизме дупло скупље. СРБИЈА!!
да.
Људи испред Сава Центра у расулу. Дошао ко зна ко с конца и с конопца. Трче, дерњају се, гурају се као да се деле јапанске трешње, улази ко где стигне, претрпавају се - општа хајдучија.
Током махом културне вожње одмах сам увидео профил људи са којима сам. Зезају се, набијени су енергијом. Надувани балони. Људи су дошли не са циљем да нешто раде организовано, него да шакама зауставе воду. Наравно, маса је увек неорганизована.
само нисам очекивао да и полиција и локални штаб буде ''маса''. Прецизније: бескорисна врећа димећих гов-.
Аутобуси стижу, изливају се људи иииииии ништа.
Чекамо на станици, првих 10 аутобуса искрцано. Нема полицајца са мегафоном. Нема војника. Нема представника штаба који распоређује људе. Истини за вољу, мени је било сумЉиво одмах у бусу то што са нама не иде 1-2 пандура и 2-3 редара и зашто се одмах не деле информације, не припремају људи.
шака присутних аутистичних полицајаца и представника штаба нам говори да чекамо. Прекасно за масу људи повучену ко зна киме која је отишла низ ко зна који јебени пут.
Агитатори одвлаче да се иде ка општини иако нам је ЕКСПЛИЦИТНО речено да јебено не мрдамо дупета са стајалишта. Једино јебено ''наређење''.
Не. Људи иду ка општини. Ваљда је то навика нас срба. Кад не ваља у земљи, слиј се у општину, дигни грла, стоко, ка прозорима и мучи. Мучи, пичка ти материна беЗкорисна, кад не знаш ни једну основну команду да послушаш.
Стижу неки аутобуси који укрцавају људе. Још чекања. Нервоза расте, неорганизованос постаје очигледна. Тада се још увек сумња само на кашњење информација и друге сличне проблеме.
Труцкамо се најзад ка неком селу у близини. Излазимо из бусева и агонија почиње. Тискамо се као стока на клање низ пут. Нико да нам се обрати. Нема униформисаних лица, пиштљки, токи-вокија, светала... само маса која се креће и сва пометња коју она са собом носи.
''Оставите џакове овде на гомилу''
''Не треба им људи горе, има их већ пуно''
''Плави! ено деру се''
Да, деру се, малоумниче, ускоро ћеш и ТИ бити разлог зашто се деру.
Најзад долазимо до места где се прави брана. Без речи закључујемо шта нам је чинити, ступамо у редове, додају се џакови. Све време је очајничка претпоставка да су људи који су већ ту - информисани - да је довољно да их копирамо.
Ланац се стално распада. Људи, говна, тискају се наниже да виде поплаву. За то су дошли. Хоће да виде људе како се даве, воду која носи кућу. Фасцинираност праисторијског човека природним стихијама. Они који не иду наниже, сморени и беспослени блеје на путу.
Њива на којој се ради ка реци је јебена каљуга. нога у влажну, растреситу земљу упада 30 сантима. Додај један џак и нећеш их извући лако.
Један мучни багер ради, средина ланца дисциплиновано стоји и чека - чека свој једини посао, а то је да додаје џакове. Али ту су ''падобранци''..
''пукла је брана, готово је!''
''еееееј шта то радите'' вичу у пролазу док се лежерно враћају са бране. Туристи.
''готово је! продани смо!''
Нема смене. Људи су исувише непоуздани, стално одлазе, прекидају рад. Оно мало што ради ради до изнемоглости и чак и тако систем пуца. Не могу да верујем да нису могли да организују 3 пандура да блеје један на почетку, други на крају и трећи у средини и шета се. Диже морал, контролише, преноси информације. Ми нисмо радна група. Ми смо руља што се тиска на сензацију. Једна трећина људи ради непрекидно, две трећине се шеткају, блеје на путу или су СКРОЗ НАЗАД КОД АУТОБУСА.
Једно радно крило трокилометарске планиране бране потпуно пуца, распада се, људи га напуштају потпуно. Неко је лагао да је пукла - пукнем га у око. Остајемо да радимо. Видимо, ако багер ради и пандур одоздо се не повлачи - нема шансе да је тако лоше. Мислим, навире вода, али није јебени цунами. Само земља више и више постаје каљуга.
3 сата рада. Ноге уморне, леђа боле од џакова тешких, из неког разлога, по 20-30 кила, ВОДЕ ЗА ПИЋЕ НЕМА. Зашто? Јер јебеш нас. Срећом, било је разборитих који су носили своју, па се издржало. Радна група људи била је сасвим солидарна и веома орна на акцију.
Око 20 до 3, или јебемлига кад ли даје се ''команда'' да је готово. Не знамо ни шта је готово. Да ли је пукло? Да ли смо помогли? Бежимо ли или идемо на заслужени одмор?
Успут гледамо људе који долазе, који блеје на џаковима, пуше и пију, гледамо надуване и пијанце. Мрзимо их. Укрцавамо се у бусеве како ко стигне. Тако је од почетка. Групе не постоје, свако је за себе. Добро, постоје групице другара. Зато су, између осталог и неорганизовани. Гледају једни друге, а не целу радну групу. Ухватио сам место у једном бусева. То је срећа коју није свако имао. Не знам како је дошло до таквог промашаја, а опет и не чуди ме много... али, доста људи је остављено. По правилу, то су људи који су били скроз напред - у каљузи.
Труцкамо се, без плана и јасне команде - за Београд. Гасим се полако јер ме тај профил људи, по правилу, смара. Нису ми смешне њихове форе, дијалози су им дебилни и Жикина династија НИЈЕ ТЕМА ЗА РАЗГОВОР.
Будим се, аутобус иде 2 на сат. Група људи пешачи испред и не помера се да аутобус прође - из протеста. Тензија расте у аутобусу.
''прегази их, свирни им!''
''Крени, склониће се они, неће да гину!'' јебем ти оца ретардираног.
''пусти нас да их бијемо-табамо-јебемо им матер''
(возачу)''Дебил! Идиот! Кретен! Уместо да крене за оним бусем, он се развлачи. Пичкица!''
Сав притисак на возачу. Ни мало разумевња од путника. Кретени испред не знам шта су мислили да постижу, али нас су сморили свакако. Долазе неки бусеви и по њих мучене и ми продужавамо пуном паром за Београд. Давим се у диму јер је људима очигледно незамисливо да се у АУТОБУСУ НЕ ПУШИ. Не схватају суптилне назнаке попут одаљавања или накашљавања. Тј. реално, схватају - боли их.
Углавном, стижемо ти ми некако у БГ и јебеш ти све.
Изградили смо, како чујем, 700нак метара бране. Да је била боља организација завршили бисмо сва 3 километра.
Срећно овима који иду у 9. Макар је ретардирани неорганизовани штаб смењен. Слика нема јер инстаграм не ради у мраку. :P Штета, радо бих сликао неке сцене.
http://www.srbijadanas.net/haos-izvestaj-sa-lica-mesta-u-sapcu/
Овај човек је ретард и треба га обесити за муда на бандери - одмах после и поред оних профитера - генија који су продавали хлеб, воду, чизме дупло скупље. СРБИЈА!!
Нема коментара:
Постави коментар